O Nemačkoj od A do Š

Nemačka je interesantna kako za domaće, tako i za strane turiste. Na 357.020 kvadratnih kilometara živi 82 miliona stanovnika. Nemačka je poznata po svojim filosofima i pesnicima. Glavni grad je Berlin.

Berlin

Berlin je simbol nemačkog ujedinjenja, pošto je sve do 03.10.1990 bio podeljen na zapadni i istočni Berlin. Nemci govore nemački jezik, ali i drugi jezici su u upotrebi. Pošto u Nemačkoj živi i 7,3 miliona stranaca.

U Nemačkoj se od 1. januara 2002. koristi evro kao platežno sredstvo. Pakovanje cigareta košta oko pet evra. Jedan evro je otprilike oko 1,30 američkih dolara.

Nemci rado putuju

Zemlja autoputeva

Celu zemlju prekriva mreža železničkih šina i autoputeva. Od Hamburga do Minhena ili od Kelna do Berlina, svuda se lako stiže. Bez obzira da li se putuje autom, vozom, autobusom, avionom ili čak biciklom.

Čak je i rečni i morski saobraćaj odlično povezan. Nemačka je ispunjena pejzažima i netaknutom prirodom.

U sklopu nacionalnih parkova postoji i puno oaza. Jug Nemačke je idealan za ljubitelje planina i snega, dok je sever više za ljubitelje mora, jezera i ravnica.

Klima u Nemačkoj

Uglavnom umerena klima

U Nemačkoj je klima umerena, pri tome varira od dela zemlje.

Na jugu često pada kiša, na istoku su leta toplija, dok na zapadu retko pada sneg.

Promena klime oseća se poslednjih godina i u Nemačkoj, ali su leta i dalje u većem delu zemlje blaga i kišovita, uostalom kao i zime.

"Živimo u zoni umerene klime", objašnjava Rajk Šab, stručnjak za klimu iz Ofenbaha.

Uticaj mora

Dakle, u kojoj meri je klima u Nemačkoj umerena zavisi o kom regionu je reč. "Severni i zapadni deo su pod uticajem mora", kaže Šab. Što znači da leta nisu vruća, kao što ni zime nisu hladne. U drugim delovima zemlje su promene temperature drastičnije, pre svega na jugu. Najhladniji region je oko Brandenburga, gde su leta najtoplija.

Sunčani gradovi

Freiburg

Ljubitelji lepog vremena bi trebalo da posete jug Nemačke, preciznije Frajburg u Brajsgau. Gde je Šab zabeležio prosečnu letnju temperaturu od 20 stepeni. Taj deo je i pretežno sunčan: 1740 sati godišnje.

Ipak, najsunčanije mesto u Nemačkoj je Cinovic (Zinovitz) na istočnom ostrvu Usedom - sa 1917 sati sunca godišnje. Najmanje sunca ima u regionu Gotingena, koji nema ni upola sunčanih sati poput Cinovica.

Provale oblaka

Najkišovitija mesta nisu na severu Nemačke, kako se obično pretpostavlja, već na jugu, u blizini Alpa. Balderšvang u Algau je najkišovitiji grad, sa 2450 litara po kvadratnom metru godišnje. Dok u području oko istočnog grada Hale ne padne ni jedna šestina kiše od toga - samo 400 litara.

Da li je kišovito ili ne, Šab se ne žali na nemačku klimu. Reč je o plodnom delu zemlje, gde vegetacija buja. U poređenju sa Artiksom, mi smo još dobri.

Veseli narod

Na hiljade vrsta piva

Kliše koji postoji o Nemcima je da su hladni a vredni. Ponekad se nađu i na udaru negativnih kritika medija, ali ipak ne postoji razlog da se Nemačka ne poseti.

Ko stupi u kontakt sa Nemcima, često je iznenađen: večina njih rado slavi i druži se. Najradije se sastaju u pivnicama. Kiseo kupus se tom prilikom više ne jede, kao što se ni kožne pantalone ne nose kao što je to ranije bio slučaj.

Praznika ima u izobilju

Najviše se slavi karneval. U Kelnu i Majncu se na primer i čak nepoznati maskirani ljudi grle i ljube na ulicama u slavskoj atmosferi.

U vreme karnevala sve je dozvoljeno?

Ljudi se hvataju pod ruku, plešu, pevaju pesme koje inače nikada ne bi pevali u svakodnevnom životu. Maskirana vozila u koloni prolaze kroz grad, predstavljajući karnevalski voz odnosno povorku.

Mržnja prema strancima (ni)je tema

Od početka devedesetih, u domaćim i stranim novinama se pojavljuju tekstovi o mržnji prema strancima. Većina Nemaca zgranuto reaguje kada čuje o napadima na strance. Mnogi izlaze na ulice i demostriraju protiv mržnje prema strancima ili se organizuju u saveze koji pokušavaju da približe ljude različitih nacionalnosti. Političari takođe osuđuju desničare i mržnju prema strancima, jer kako kažu, to nije u skladu sa životnim principima u Nemačkoj.

Od 82 miliona stanovnika 7,3 miliona građana su stranci. Statistika pokazuje da stepen mržnje prema strancima nije veći nego u ostalim evropskim zemljama. Tako da se stranci mogu osećati sigurno u Nemačkoj.

Nemačka kuhinja

Bez kobasica ništa

Nemci vole da jedu brzu i tradicionalnu hranu. Što ne znači da bi probirljivi gurmani trebalo da padnu u očaj.

Kobasice su za Nemce omiljeni tradicionalni obrok. Postoje razne varijante u zavisnosti od dela Nemačke, npr. u Bajernu se prodaje bela kobasica, u istočnoj nemačkoj Turinger Rostbratvurst, u Frankfurtu frankfurtska kobasica. Ipak na top listi nemačke omiljene brze hrane nalazi se karivurst sa pomfritom. To je kobasica od svinjskog, telećeg i goveđeg mesa sa kari sosom, kečapom i majonezom.

U Nemačkoj je popularna i internacionalna kuhinja. U Minhenu postoji više italijanskih restorana nego u Milanu. U svakom većem gradu postoji i mnoštvo kioska sa turskim "dönerom" i sa grčkim "girosom". Takođe su popularni španski "tapas", japanski "suši" i američki "baget".

Prošla su ta vremena kada su probirljivi gurmani morali da u potrazi za vrhunskim restoranima putuju u Francusku ili Belgiju.

Godine 2003. je "Vođa Mišelin hotela i restorana" dodelio još pet puta po tri zvezdice objektima u Nemačkoj. Tako su do sada 189 nemačkih restorana uspeli da dobiju po jednu zvezdicu.

Inspiracija nije samo u francuskoj kuhinji

Mešavina svih kuhinja

Regionalna kuhinja je Nemci takođe veoma bitna. Mnogo dobrih restorana ima u pokrajini Baden Virtemberg.

Gurmanima će se Nemačka svideti, naročito zbog svinjskih potkolenica, kobasica, šnicli, obavezno sa porcijom krompira i sa sosom. Posle par sedmica, kada vam pojas popusti, primetićete da je ukusni kolač uz kafu možda ipak bio previše.

U nemačkim domovima je dugo vladalo pravilo, da dan treba početi sa obimnim doručkom. U međuvremenu je nedostatak vremena nametnuo nove trendove. Nemci imaju sve manje slobodnog vremena i vrlo često preskaču doručak. Zato se ne odriču večernjeg piva, koje postoji u hiljadu različitih vrsta. U kafanama se rado diskutuje o njegovom kvalitetu i o tome koje je pivo najbolje.

Kulturni život

Spomenik J.S.Bahu u Lajpcigu

Nemački kulturni život ima dugu tradiciju: od Getea i Baha, do Fatih Akima i Pine Bauš.

Kroz centar Berlina subotom uveče, prodefiluje neverovatan broj ljudi zainteresovanih za kulturna zbivanja u gradu. Te iz jedne galerije u drugu neumorno obilaze izložbe raznih umetnika.

Uz šampanjac i crno vino diskutuje se o novim trendovima, promatraju slike, druže se.

Pozorište - od tradicionalnog do provokativno

Za ljubitelje pozorišta u Nemačkoj gotovo uvek postoji prilično raznovrstan pozorišni repertoar. Pored reke Spre se nalazi pozorište "Theater am Schiffbauerdamm" sa izvrsnim repertoarom.

U njemu je 1904.godine Maks Rajnhardt režirao "Sommernachtsraums". Godine 1928. je tu izvedena i predstava Bertolda Brehta sa muzikom Kurta Vajla "Dreigroschenoper".

Vodeći i na internacionalnom nivou

Stonsi na Berlinalu

Nemački kulturni život je veoma raznovrstan. U više od 450 pozorišta godišnje bude izvedeno preko 2500 najrazličitih predstava. Geteov "Faust" je i dalje omiljena predstava publike, ali izvode se i mnogi drugi komadi, poput modernih predstava.

Hamburg je u poslednjih par godina uspeo da stvori imidž centra međunarodne muzičke scene. Dok je Berlinski festival pored Kana i Venecije postao centar zbivanja u domenu sedme umetnosti.

U nemačku kulturu se ubrajaju i dela stranaca

Kao predstavnici nemačke filmske kinematografije ne navode se samo imena poput Rajnera Vernera Fasbindera ili Folkera Šlondorfa. Novi talenti poput turskog režisera Fatiha Akima su takođe postali sastavni deo nemačke kulture.

U Nemačkoj živi više od 7 miliona stranaca, koji imaju pravo glasa. Istočnoevropski dramaturzi, zajedno sa japanskim muzičarima i Geteom, Šilerom i Bahom - to je današnji kulturni svet Nemačke.

Perfekt

Posted on 02/10/2013 by lehrerindr

Perfekat je složeno prošlo vreme koje se u  nemačkom jeziku gradi od pomoćnih glagola HABEN ili SEIN + Partizip Perfekt. Glagoli koji označavaju kretanje ka nekom cilju i prestanak radnje, grade perfekat sa SEIN. Npr. Ich bin in die Stadtgegangen. (išla sam u grad-kretanje) Er ist um 7 Uhr aufgestanden. (Ustao je u 7 sati.-završena radnja)

Sa HABEN  perf. grade prelazni glagoli, modalni, povratni, bezlični gl i drugi. Na primer: Du hast Deutsch gelernt. (Učio si nemački-prelazan gl.) Es hat geregnet. (padala je kiša-bezlični gl.)

Perfekat se najčešće koristi u konverzaciji za prepričavanje nekih prošlih događaja, koristi se u usmenim izveštajima o nečemu što smo sami doživeli i u privatnoj prepisci.

U sledećim primerima pokušajte da dopunite rečenice da pravilno zvuče u perfektu, a zatim napišite participe perfekta datih glagola i njihovo značenje:

I Bau Sätze im Perfekt!

1. Sie _______ sich schon als Kinder ___________________________.(kennen lernen)
2. _______ ihr um 22 Uhr _______________________? (ankommen)
3. Nach dem Abitur ______ er dann Deutsch _________________________. (studieren)
4. Am letzten Tag _______ leider ein Unfall ____________________________.(passieren)
5. Du _______ immer um  7 Uhr _____________________________. (aufstehen)
6. Wo_________ du dort ______________________?(wohnen)
7. Die Schüler __________ einen Englischkurs  ________________________. (besuchen)
8. Mein Bruder _______ bis 23Uhr  _______________________________. (fernsehen)

II Schreib das Partizip Perfekt und Bedeutung!

a)      frühstücken ____________________________________________________________

b)      bleiben ________________________________________________________________

c)      aufsteigen ______________________________________________________________

d)      helfen _________________________________________________________________

e)      einladen _______________________________________________________________

Particip je termin, koji nam je dobro poznat – ko je preskočio taj post, odmah da se vrati i da sve lepo pročita. Danas se bavimo participom perfekta u nemačkom jeziku ili kako još Nemci zovu Partizip II.
Ovaj particip je veoma koristan, služi i za mnoge druge korisne stvari sem za građenje perfekta, za pluskvamperfekat (davno prošlo vreme) za pasiv a može da ima i pridevsku upotrebu.

Generalno, sve glagole u nemačkom jeziku možemo podeliti na

1. slabe
2. jake
3. nepravilne

Ova podela će nam pomoći i u definisanju pravila za građenje participa perfekta.

1. Kod slabih glagola, particip perfekta se gradi na sledeći način:

lernen – oblik infinitiva
lern – infinitivna osnova

Formula:

ge (prefiks) + infinitivna osnova (Verbstamm)+ t (nastavak)

kaufen-gekauft
lernen-gelernt

Izuzetak (više kao dopuna):
Ako se infinitivna osnova završava na -t, d, m ili n, onda između tih suglasnika i pomenutog nastavka -t ubacujemo samoglasnik e, (nije komplikacija, drugačije ne bi mogli ni da izgovorimo):

antworten – geantwort e t
trocknen – getrockn e t

Ostajemo u istoj grupi glagola, ali se bavimo glagolima sa razdvojinim prefiksom.

Ukoliko se radi o slabim glagolima (postojanje razdvojnog prefiksa je moguće i u drugim navedenim grupama glagola), važno je zapamtiti da prefiks ge – ide između razdvojnog prefiksa i infinitivne osnove;
mit|spielen mit ge spielt
an|machen an ge macht

Kod slabih glagola sa nerazdvojnim prefiksom ne dodaje se prefiks ge – u pratizipu perfekta, samo nastavak -t.

bezahlen bezahlt
erleben erlebt

Tu imamo još jednu podgrupu glagola, koja se slično ponaša. To su glagoli stranog porekla u nemačkom jeziku, koji se u infinitivu završavaju nastavkom – ieren. Oni takođe grade particip perfekta bez prefiksa ge-:

markieren markiert
studieren studiert

2. Kod jakih glagola imamo sledeću formulu:
ge (prefiks) + infinitivna osnova (Verbstamm)+ en (nastavak)

Osim toga javlja se i glasovna promena, menja se osnovni vokal u infinitivnoj osnovi – Vokalwechsel im Wortstamm – često, ali ne uvek.
Kako znati kada?
Odgovor lako, kao i kod nepravilnih glagola u engleskom, to se uči napamet :-(, nema puta, kojim se lakše ide.

- bez promene vokala

kommen gekommen
geben gegeben

- sa promenom vokala

sprechen gesprochen
treffen getroffen

3. Nepravilni glagoli
Tu je opštenarodno veselje, može biti i nastavak -en i nastavak -t, ali što je još važnije infinitivna osnova uopšte nije bitna:
sein gewesen
denken gedacht
gehen gegangen

-

Vezbanje 

Muster:		Wann besuchst du deine Eltern? – Ich habe sie schon besucht.
1.		Wann besichtigt ihr die Gemäldegalerie? – Wir haben sie schon   .
2.		Kannst du das Schloss reparieren? – Ich habe es schon   .
3.		Kocht Mariola Reis? – Sie hat ihn schon   .
4.		Möchtest du dir ein Handy kaufen? – Ich habe schon eins   .
5.		Ich höre gerne Radio. Auch heute früh habe ich Radio   .
6.		Du musst die Datei speichern! – Aber ich habe sie schon   !
7.		Muss ich noch etwas vorbereiten? – Nein, Lucy hat schon alles   .
8.		Putzt sich Anika immer noch die Zähne? – Nein, sie hat sie schon   .

Preterit

Preterit u nemačkom jeziku odgovara našem imperfektu.
Preterit se u svakodnevnom govoru koristi češće od perfekta, jer je jednostavniji i prostiji oblik.

Preterit slabih glagola
Gradi se tako što se na infinitivnu osnovu dodaju nastavci:

1. –te	1. -ten
2. -test	2. -tet
3. –te	3. -ten

npr. machen – machen – mach + nastavci (machte, machtest…)

Preterit jakih glagola
Gradi se kada se na oblik preterita iz tabele dodaju nastavci:

1. /	1. –en
2. –st	2. –t
3. /	3. -en

npr. geben – gab + nastavci (gab, gabst, gab, gaben…)

Malo opsirnije u nastavku

Präteritum

Gradjenje preterita “ pravilnih glagola „.

Preterit pravilnih glagola,ili kako se jos nazivaju slabih glagola, se gradi:

Glagolska osnova    +    nastavci za preterit
Lice	Osnova	Nastavak	Primeri
ich	lernen	-te	Damals lernte ich in Berlin Deutsch.
du	lernen	-test	Du lerntest im Skiurlaub viele Menschen kennen.
er/sie/es	lernen	-te	Der Junge lernte auf der Schule Französisch.
wir	lernen	-ten	Wir lernten in Afrika eine Menge über die Wildnis.
ihr	lernen	-tet	Lerntet ihr Spanisch?
sie / Sie	lernen	-ten	Sie lernten viel für das Leben.

ponekad se glagolska osnova zavrsava na  t; d; m* ili n*  : arbeiten, atmen, rechnen usw. Zbog problema pri izgovoru u preteritu, dodaje se jedno „ e “ izmedju osnove i nastavaka.

Lice	Osnova	Nastavak	Primeri
ich	arbeiten	-ete	Damals arbeitete ich in Berlin.
du	heiraten	-etest	Wie alt warst du, als du heiratetest?
er/sie/es	atmen	-ete	Der Schwerverletzte atmete nur noch sehr schwach.
wir	beobachten	-eten	Wir beobachteten den Fremden schon sehr lange.
ihr	warten	-etet	Warum wartetet ihr stundenlang auf ihn?
sie / Sie	antworten	-eten	Die Frauen antworteten ihnen nicht.

Gradjenje preterita „nepravilnih ili jakih glagola“.

Neki glagoli, kao npr. „haben“, „sein“, und „werden“, se cesto koriste u preteritu. Preterit sledecih glagola bi trebalo obavezno znati :

Infinitiv	Präteritum	ich er; sie; es	du	wir sie; Sie	ihr
sein	waren	war	warst	waren	wart
haben	hatten	hatte	hattest	hatten	hattet
werden	wurden	wurde	wurdest	wurden	wurdet
wissen	wussten	wusste	wusstest	wussten	wusstet
denken	dachten	dachte	dachtest	dachten	dachtet
gehen	gingen	ging	gingst	gingen	gingt
fahren	fuhren	fuhr	fuhrst	fuhren	fuhrt
bringen	brachten	brachte	brachtest	brachten	brachtet
lassen	ließen	ließ	ließt	ließen	ließt

Preterit nepravilnih glagola ima cesto drugaciju osnovu od infinitiva. Na preteritsku osnovu se kod nepravilnih glagola dodaju nastavci: 1. –                            1. -en

                    2. -st                        2. -t

                    3. –                            3. -en

Tako bi npr. glagol gehen u preteritu glasio:

1. ich ging

2. du gingst

3. er, sie, es ging

1. wir gingen

2. ihr gingt

3. sie gingen

Gradjenje preterita modalnih glagola

Infinitiv	Präteritum	ich er; sie; es	du	wir sie; Sie	ihr
dürfen	durften	durfte	durftest	durften	durftet
können	konnten	konnte	konntest	konnten	konntet
mögen	mochten	mochte	mochtest	mochten	mochtet
möchten*	wollten	wollte	wolltest	wollten	wolltet
müssen	mussten	musste	musstest	mussten	musstet
sollen	sollten	sollte	solltest	sollten	solltet
wollen	wollten	wollte	wolltest	wollten	wolltet